fbpx

Rezultati ankete o frilenserima u Srbiji

Udruženje „Internet radnici Srbije“ sprovelo je anketu u periodu od 16. avgusta do 1. oktobra 2021. godine da bismo prikupili podatke koji će nam pomoći da steknemo neposredan uvid u aktuelnu situaciju sa kojom se frilenseri susreću, kao i sa onim što očekuju od budućeg rešenja.

Naša namera je bila da se što bolje informišemo i pripremimo za predstojeće učešće u radnoj grupi za donošenje novog zakona. Informacije i podaci koje smo prikupili biće naša referentna tačka za formulisanje predloga budućeg rešenja za frilensere.

U anketi koja je bila dostupna na društvenim mrežama, kao i na sajtu Udruženja, formulisali smo sedam pitanja za koja smatramo da su najrelevantnija za preciznost preseka aktuelne situacije. Presek ankete uradili smo posle 46 dana od objavljivanja ankete koju je u razmatranom periodu popunilo 812 ispitanika.

U nastavku vam predstavljamo rezultate ankete koji će, nadamo se, i u široj javnosti, doprineti jasnijem razumevanju položaja zajednice frilensera u Srbiji.

Čime se bave frilenseri?

Kao što smo i pretpostavili, zajednica frilensera obuhvata spektar heterogenih zanimanja. Grupacija frilensera koja se izdvaja kao najmnogobrojnija (31,89%) obuhvata predavače jezika. U sektor usluga iz oblasti umetnosti, grafičkog dizajna i fotografije spada 25,89% frilensera, zatim sledi IT sektor sa 20,93% udela u razmatranom uzorku kao treća najveća kategorija, a zatim i frilenseri koji se bave pisanjem i prevođenjem (11,08%) i marketingom (7,01%). 

 

Dužina staža obavljanja frilens poslova

Distribucija podataka pokazuje da najveći broj frilensera (21,30%) obavlja frilens poslove 8 godina unazad, 13.05% ispitanika 7 godina unazad, 13,91% ispitanika 5 godina unazad, a 12,93% ispitanika 9 godina unazad.  

 

Aprilske izmene i dopune zakona

Ono što nas je posebno zanimalo, budući da nakon postignutog sporazuma drugih udruženja frilensera sa Vladom nismo bili u prilici da sumiramo reprezentativne podatke, je odgovor na pitanje da li su frilenseri zadovoljni dogovorom koji je rezultirao aprilskim izmenama i dopunama zakona. Rezulati ankete su nedvosmisleno potvrdili da čak 97,04% ispitanika nije zadovoljno ovakvim ishodom.

 

Borba se nastavlja

Na pitanje o spremnosti za nastavak borbe koja treba da osigura pravedno regulisanje budućeg statusa frilensera najveći broj ispitanika (92,98%) odgovorio je potvrdno, što pokazuje da aktuelno rešenje, ako se pitaju frilenseri, nije konačno.

 

Izdržavana lica

Pitanjem o izdržavanim licima želeli smo da utvrdimo tačan socio-ekonomski arhetip koji predočava realnu sliku o poziciji frilensera i njihovih porodica u društvu. Podaci nedvosmisleno pokazuju da zakonska rešenja koja se odnose na frilensere pogađaju i njihove porodice i familije. Najviše frilensera (54.06%) izdržava jednog člana porodice, 36,08% dva člana porodice, a 8,37% tri člana porodice. 

 

Dopunski posao ili glavni izvor prihoda

Koliko je zapravo važno adekvatno regulisati poslovanje frilensera, kako bi se ovoj kategoriji ljudi omogućio neometan rad u budućnosti, govore podaci da su frilens poslovi jedini izvor prihoda za 76,97% ispitanika, dok 23,02% ispitanika obavlja frilens poslove kao dodatne. Ako znamo da je izbor frilens poslova posledica nepostojanja adekvatne mogućnosti radne angažovanosti, sasvim je jasno zašto je suštinski važno omogućiti frilenserima da sačuvaju svoje poslove i nastave da rade. 

 

Buduća izdvajanja za porez i doprinose

Suštinski važno pitanje za formulisanje našeg predloga za novi zakon je realna mogućnost izdvajanja za buduće poreske obaveze. Najveći broj anketiranih (41,99%) izjavio je da su spremni da izdvoje 10% na mesečni iznos od 100.000 RSD, dok bi 22,9% ispitanika izdvojili 15%.

 

Zaključak

Pred nama je ozbiljan zadatak rešavanja našeg budućeg statusa. Naš cilj je da budemo odgovorni i konstruktivni sagovornici koji na pravi način predstavljaju interese svih frilensera. 

Na osnovu ankete došli smo do posebno važnog podatka, da druga po brojnosti grupacija frilensera (grafički dizajneri, fotografi, kreativna industrija) po Zakonu o porezu na dohodak građana, u članu 56., ima pravo na normirane troškove od 43-50%, što ukazuje na paradoks situacije koja je najavljena od 1. janura naredne godine sa garantovanim neoporezivim iznosom od 18.300 RSD, bez normiranih troškova i uz puno poresko opterećenje od 55,8% za porez i doprinose. Nameće se zaključak da se frilenserima oduzima ono što im po zakonu pripada i drugo, da u ovakvim uslovima, uz ratu navodnog starog duga, više od 90% frilensera neće moći da nastavi sa radom.

O budućnosti frilensera u Srbiji možemo govoriti tek nakon otpisa prošlih navodnih dugova, koji su iz pozicije prosečnog frilensera nenaplativi. Buduća zakonska rešenja moraju biti u skaldu sa onim što je realan presek aktuelne situacije za frilensere uz uvažavanje dobrih primera uporednopravne prakse. Naše Udruženje je jedini reprezentativni predstavnik frlensera koji se ne slažu sa aprilskim izmenama i dopunama zakona i žele nastavak borbe za prava internet radnika i radnica.

Sve druge opcije sa kojima ostajemo, poput registovanja nekog oblika preduzetničke delatnosti, nisu održiva alternativa iz mnogo razloga. Visina poreskih obaveza, nesigurnost zbog prolaska testa samostalnosti i neredovna dinamika prihodovanja su samo neki od njih. 

Zakasnelo formiranje radne grupe za donošenje novog zakona nije dobar signal ako govorimo o spremnosti i zainteresovanosti Vlade da ovaj problem dobije svoj epilog.

Pred nama je zadatak da se izborimo za svoj poresko-pravni status i za prava iz radnog odnosa koja će nam omogućiti da nastavimo da se bavimo svojim poslom. IRS neće praviti kompromise oko prošlih navodnih dugova. Član 7. našeg Statuta eksplicitan je oko naših ciljeva, a svaki dogovor oko budućeg rešenja mora uvažavati prirodu poslova koje obavljamo.