fbpx

Kako oporezovati frilensere?

Kao i po brojnim drugim pitanjima, čini se da država Srbija pokušava da reši problem oporezivanja frilensera ugledajući se na zemlje Evropske Unije, (ne)prikladno zanemarujući razlike u socio-ekonomskim prilikama na Zapadu i u našoj zemlji. U visoko uređenim evropskim sistemima u kojima je rad po povoljnim uslovima pravo, a ne privilegija, radnici na internetu i nezavisni profesionalci su oporezovani slično kao i ostale kategorije radnika. Od države do države, na poreze i doprinose se izdvaja između 40 i 70 odsto prihoda, što je za tamošnji standard potpuno prihvatljivo. U Srbiji, gde je frilensing za značajan deo populacije postao jedina opcija, oporezivanje po aktuelnom paušalnom modelu bi mnoge ostavio bez posla ili značajno umanjio kvalitet života.

Ipak, u nekim od država čija privreda i društvo funkcionišu slično srpskim, vlasti su prepoznale ne samo pozitivan efekat koji unošenje deviza ima na ekonomiju uvećavanjem potrošnje, već i da samozapošljavanje osnažuje deo populacije koji bi u suprotnom pao na teret države, ili preciznije – prosjački štap.

Ruska Duma je 2018. donela eksperimentalni zakon po kojem nezavisni radnici, uključujući i radnike na internetu, plaćaju porez na dohodak od svega 4%, dok oni koji pružaju usluge firmama (za njih rade bez formalnog zaposlenja) izdvajaju 6% prihoda. Na taj način država uvećava poreski prihod ne ugrožavajući svoje građane, a pritom im pruža priliku da legalizuju svoju delatnost, ne uterujući dugove prisilno i retroaktivno. Zakon se do 2028. odnosi na Moskovsku oblast i još četiri federalna subjekta, a ukoliko se pokaže efikasnim, biće proširen i na ostatak države.

Za Severnu Makedoniju se slobodno može reći da je raj za radnike na internetu. Frilenseri koji zarađuju do 17.550 evra (do 1.460 mesečno) su oporezovani sa 10% prihoda, dok oni koji zarađuju više od toga, plaćaju 15%. Doprinosi u Severnoj Makedoniji su fiksna suma i iznose 50% prosečne plate, što je trenutno oko 94 evra, u zamenu za koje se dobija zdravstveno, penziono, invalidsko i osiguranje u slučaju nezaposlenosti. Ukoliko osoba zarađuje 1.000 evra mesečno, to znači da za dažbine izdvaja oko 18% svojih prihoda. Ipak, plaćanje doprinosa nije obavezno ukoliko ne živite u S. Makedoniji. U tom slučaju, sve što treba da uradite je da otvorite bankovni račun na teritoriji ove države, i da prijavite prihod u Poreskoj upravi.

Prateći ove trendove, u „trku za digitalnim nomadima“ je od ove godine ušla i Grčka. Od zarada koje iznose ispod 10.000 evra godišnje (833 mesečno) za porez se izdvaja 9%, dok se za zarade do 20.000 evra godišnje (1.666 mesečno) plaća 22%. Ko zarađuje do 30.000 evra godišnje (2.500 mesečno) oporezuje se sa 28% od prihoda. Svako takođe plaća i porez solidarnosti koji iznosi 0%, 2,2% i 5% za pomenute kategorije. Premda poreske stope jesu progresivne, prema pomenutom zakonu iz 2021., osobe koje u poslednjih 5 godina nisu bile grčki poreski obveznici mogu aplicirati za program „viza za digitalne nomade“, kojom se dobija poreska olakšica od 50% u narednih 7 godina, uz obavezu ostanka najmanje dve godine i uz uslov pružanja usluga u Grčkoj. Doprinosi u ovom slučaju u prvih 5 godina iznose 126 evra, za koje se dobija penziono, dopunsko penziono, osiguranje u slučaju nezaposlenosti, i pristup jednom od najboljih zdravstvenih sistema na svetu, prema oceni Svetske zdravstvene organizacije.

Srbija je jedna od retkih zemalja koja nastoji da umanji broj potencijalnih poreskih obveznika, kao i promet novca na svom tržištu. Ove države su pak, u radnicima na internetu i generalno samozapošljavanju, prepoznale potencijal za osnaživanje svoje ekonomije, i izvor dodatnih poreskih prihoda koji vredi negovati i uvećavati. Gde ima volje, ima i načina.